Zašto je propao rokenrol?

Zašto je propao rokenrol?

U Beogradu je početkom ove godine održano par tribina posvećenih položaju rokenrol muzike u Srbiji, njenom usponu i padu. Između ostalog, pojedini izlagači su se osvrtali i na današnji buntovni karakter repa koji je štafetu preoteo rokenrolu. Ako ju je potonji ikada imao, bar kada je reč o buntovnosti na ovim prostorima.

Za analizu devastacije rokenrola u Srbiji biće nam od koristi ako pokušamo da odredimo karakter te muzike. Rokenrol je po svojoj prirodi buntovan, subverzivan, talas koji dolazi izvan unapred datog okvira i kao takav je u direktnoj koliziji sa sistemom koji podrazumeva upravo suprotne stvari, kao što su norme, sankcije, predvidivost i „monotonija“. Kada se jasno odrede polazne tačke ovih dveju pozicija, dalje se može izvesti da je svaka tzv. emancipacija roka od strane sistema, u ovom slučaju državne televizije, zapravo medveđa usluga istom i samoamputiranje buntovnosti. Uvlačeći rokenrol muziku u kolotečinu sistema znači otupljivanje antisistemske oštrice te muzike.

Ne osvrćući se peviše na globalni kolaps roka, za naše potrebe je neophodno naglasiti položaj ove alternativne muzike počev od titoističke i miloševićevske Jugolsavije, pa do današnjih dana. Dok je na Zapadu rok bio muzika društvenih otpadnika, a što se naročito radikalizuje pojavom panka i početkom kraja radničke klase, u socijalističkoj Jugolsaviji razne varijante rok muzike nastajale su kao muzičke aspiracije dece vojnih lica, ili malo šire, „crvene buržoazije“.

Ne računajući „čobanski rok“ (sic! „Državni posao“), masovnost alternativne rok muzike bila je svedena na slabo urbanizovane gradove u grupama koje su razvijale elitistički pristup svom drugačijem okruženju. Sa nestankom socijalističke države nestalo je i podrške bezazlenom roku koji se pokazao veoma konzervativnim s obzirom na činjenicu da su se pojedini bendovi otvoreno svrstavali uz ovu ili onu ratnohuškačku nacionalističku politiku. Upravo zato nije bilo teško zamisliti da će „TV Bastilja“ ostaviti i otvoriti emisije za tu vrstu muzike koja je delovala kao sigurno kontrolisani izduvni ventil. Opasne vibracije rok muzike možda se mogu locirati u Beograd za vreme studentskih protesta 1996/1997. g. koji su se pokazali idejno heterogenim, a što će kasnije uticati i na sam rok. U pomenutom protestu bile su otvoreno i snažno prisutne ideje o Srbiji kao monarhiji, jačanju crkve, svrgavanju zlog komunističkog (?) Miloševićevog režima i sl., i upravo na tom tragu valja posmatrati kasniji sunovrat roka. Zapravo, prateći hod rokenrola na ovim prostorima može se zapaziti da isti ne može da funkcioniše bez patronstva države i da, na neki način, konstantno uživa neku vrstu subvencija u odnosu na „prizemnost“ i profanost folka koji je prepušten sirovoj potražnji i hiperprodukciji tržišta. Ždanovistička kulturna politika Srbije prisutna je još od sedamdesetih godina prošlog veka kada je partijski osuđivana „dekadentna umetnost“ ( npr. strip), a nastavljena je sa skarednom kulturnom politkom iz devedeseith godina „Lepše je sa kulturom“.

Promenama iz oktobra 2000. g., kako god ih nazvali, rok je još jednom iskompromitovao samog sebe šurujući sa nacionalističkom demagogijom i religijskim opijumom. Dovoljno je pomenuti muzički projekat u izdanju Radio Svetigore i PGP RTS pod naslovom „Pesme iznad  Istoka i Zapada“ na kojem su učestvovali bendovi poput Partibrejkersa, 357, Darkvud Daba, kao i pojedinci iz La Strade, Bjesova, a koji je rađen po rečima pesama vladike Nikolaja Velimirovića. Tim potezom je rok muzika pokazala neverovatnu spremnost da uskoči sama sebi u stomak. Ono mlađih bendova što je preostalo već je bilo zahvaćeno melanholičnim ritmovima odsutnosti iz stvarnosti čime je, na neki način, trasiran put za sevdah kapitulaciju buntovničkog karaktera ove muzike. Autor teksta „Kako je propao rokenrol“ („Danas“ 21. 05. 2013. g.) osvrće se na Beogradski sindikat koji posmatra kao rep grupu po svojoj strukturi, a kao rok grupu po svom stavu. BS jeste popularan sastav, ali sastav koji se pozicionira kao moralno-politički tutor koji ide niz dlaku opšte društvenoj konzervativnoj klimi socijalne pravde, nacionalnog ponosa i, iznad svega, moralnih vrednosti. Njihove matrice neretko koketiraju sa melosom različitih derivata turbo-folka koji, BS sam, posmatra kao azijatsko zlo. Rep muzika je zauzela poziciju buntovničkog liderstva, ali je taj bunt daleko od onoga kako ga BS reprezentuje. Za bunt koji reprezentuje rep muzika pravo stanje na terenu donose sastavi kao što su Prti BeeGee, THCF, Marlon Brutal, Monogamija, koji direktno „vređaju“ moral prostituišući unapred zadate okvire. Taj bunt je daleko od političkog bunta, mogli bi ga nazvati parapolitikom ili kriminalizacijom iste. Ali ako se bavimo muzikom bunta, bez obzira na ideološke orijentacije buntovnika, onda se valja baviti repom u svim njegovim pojavnim oblicima.

 Prvobitno objavljeno na portalu Buka