Čas anatomije

Virus je najsavršenije stvorenje u kosmosu. Njegova biološka organizacija nije ništa drugo nego mašina za proizvodnju života u njegovom najčistijem smislu. Virus je vrhunac prirodne stvaralačke evolucije. Vrhunac veštačke je – inteligentan virus. Tvorevina koja ima formu čoveka, a prirodu virusa, vitalnost virusa i inteligenciju čoveka. Simbioza virusa lišenog besciljnosti i čoveka oslobođenog ograničenja vladala bi prirodom, kojoj oboje služe samo kao đubrivo.

Profesor dr Frederik Liberman

Besnilo, Borislav Pekić

Uvod u Pekićevo „Besnilo“ može da posluži kao skica za potencijalni svet nakon pandemije korona virusa koja je počela kao lokalna epidemija nacionalnih razmera, a nastavila svoju progresiju kao svetska pandemija globalno regionalnih karakteristika. Jer ovo je, za sada i na sreću, virus bogatog i razvijenog Severa, dok globalni Jug nenamerno koristi koncept „prednosti zaostalosti“ kao odbrambenu strategiju. Da se ovakav virus pojavio pre dvesta ili trista godina čitava stvar bi najverovatnije ostala lokalnog karaktera, daleko na Dalekom Istoku u izolovanoj Kini, a pipci koji bi eventualno uspeli da prebace zid putovali bi sporo i izmrcvareno da nanesu ozbiljniju štetu svetskom sistemu. Svet se u međuvremenu bitno promenio, pa danas zahvaljući fenomenu globalizacije imamo priliku da razmenjujemo najrazličitije informacije sad-za-sad. Globalni svetski sistem, uslovno rečeno globalni Sever (Severna Amerika, Evropa, Daleki Istok) postao je super povezana mreža svetskih gradova i razvijenih regiona koja ima visokointenzivnu razmenu informacija, usluga, roba i ljudi na dnevnom nivou. I upravo je prednost i takoreći svetost karaktera slobode i frekventnosti kretanja i trgovine visokorazvijenog sveta postala osnovna pretnja tom istom svetu. Razdaljine koje su udaljene hiljadama kilometara prekraćivane su mrežom koja je odjednom postala inficirana, nesigurna i porozna. Invazijom na svet oko sebe ljudski rod se slavodobitno proširio do krajnjih prirodnih granica planete, samouvereni vladar je ujedno postao i najslabija karika sopstvenog sistema. Virus ga je prepoznao kao svog srodnika, takođe virusa, koji se uspešno i ofanzivno širi na okolinu, nakačio se na kolosek globalizacije i za par meseci uspeo da zavlada najbogatijim svetskim sistemom u istoriji ljudskog roda.

Siromašne zemlje, globalni Jug (Južna Azija, Afrika, Južna Amerika) u ovoj situaciji prolaze dobro jer su nerazvijene. Paradoks je da ih od ove bolesti za sada spasava to što nisu toliko umreženi u globalnu finansijsko-ekonomsku mrežu kao što je slučaj sa Severom. I pitanje je kako će se ove zemlje uopšte nositi sa virusom kad i ako  dođe do njih. U ovim ekstremnim situacijama kratkoročno dobro prolaze oni koji su izolovani i nerazvijeni jer nemaju infrastrukturu za život dostojan virusa ljudskog roda. Kao kada u distopijskom romanu „Svetski rat Z“ samoizolovana Severna Koreja sprovodi arhaični društveni inženjering masovnog vađenja zuba svom stanovništvu kako bi sprečila širenje zaraze koja se prenosi ugrizom zombija. Nema zuba – nema zaraze. Nema puteva i avionskih linija – nema „korone“. Barem ne još uvek.

Ono što je zapravo simptomatično jeste potencijalni karakter budućih upravno-političkih sistema koji će jahati na talasu ovog  (iz)vanrednog stanja. Kako se epidemija širila globalnim Severom tako su dolazile do izražaja sve slabosti savremenih država koje su bezbednosnu politiku temeljile na principu fiktivnog koncepta vrednosti i ideja liberalizma. Virus je vrlo lako i brzo vratio sistem na fabrička podešavanja – svi moraju u svoj tor, do daljnjeg. U kontekstu savremenog svetskog političkog sistema, gde poslednjih godina prevlast odnose nacional-populisti, posezanje za diktatorskim i totalitarnim merama lako može da postane stvarnost (naročito ako se sledi hvaljeni  primer Kine koja je tokom epidemije uspešno izolovala pokrajinu od preko 50 miliona stanovnika). Idealna prilika za povratak partijske Istine, Pravde i Mira, a suspenzije demokratije, trajno (Mađarska je uvela set mera kojim se predsedniku omogućava upravljanje dekretom, a vanredno stanje se proširuje na bez vremenskog ograničenja; slično se dešava i u Izraelu, mada je tamo vanredno stanje konstanta). Za to vreme uvode se posebne mere bezbednosti i nadzora koje postaju realna slika distopijskih romana Filipa K. Dika. U ovom trenutku nije više samo reč o kontroli kretanja, već i o kontroli osećanja. Na terminalima aerodroma putnicima se meri temperatura, proverava se disanje, rad pulsa, dobija se medicinska slika koja omogućava uvid u biohemijske procese pojedinca. Dakle, ubuduće ne bi bilo začuđujuće da se nadzor ne vrši samo nad tzv. slobodnom voljom pojedinca, jer je sada jasno da je slobodna volja kao koncept krajnje upitna, već da je neophodno prikupiti što više informacija koje se tiču hemijskih procesa unutar organizma kako bi se odredila socijalna/zdravstvena podobnost pojedinca. Na opasnosti ove vrste nadzora i kontrole, do sada neviđene u ljudskoj istoriji, upozoravaju nekadašnji agent CIA i uzbunjivač Edvard Snouden i izraelski istoričar Juval Harari. Obojica ističu potencijalnu kritičnost koje ovakve mere mogu da izazovu kada je u pitanju autonomija pojedinaca. Ovde nije reč samo u suženoj slobodi kretanja, nego i o potencijalnoj i dugoročnoj kontroli ljudskih instinkata i želja. Biotehnologija omogućava prikupljanje i analizu procesa koji se odvijaju unutar organizma na nivou neuronskih impulsa, daleko od svesnosti društvene jedinke, a krizne situacije omogućavaju upravo uvođene novih zakona i pooštravanje represivnih mera kako bi se osigurali mir i stabilnost (kao što se desilo u SAD nakon 9/11, dok Kina uveliko eksperimentiše sa sistemom „socijalnog kreditiranja“ građana koje se sprovodi kroz javni nadzor skeniranja lica).

Trenutna situacija je idealna za pokaznu vežbu biotehnologije i aparata moći. Čini se da se institucija Države vraća na mala vrata „korona puča“.  

Početkom trećeg milenijuma liberalizam ugrožava ne samo filozofska ideja da ne postoje slobodna individualna Ja nego, još više, konkretne tehnologije. Na pragu smo suočenja s poplavom izuzetno korisnih uređaja, alatki i struktura koje ne ostavljaju nimalo mesta slobodnoj volji pojedinačnih ljudskih bića. Hoće li demokratija, slobodno tržište i ljudska prava preživeti taj potop?

Homo Deus, Juval Noa Harari

 

Čas anatomije, Rembrant (Wikipedia)